Zephaniah (1/3)  →

---

1.

Reè Gospodnja koja dodje Sofoniji, sinu Husija sina Godolije sina Amarije sina Jezekijinog, za vremena Josije, sina Amonovog, cara Judinog.

2.

Sve æu uzeti sa zemlje, govori Gospod;

3.

Uzeæu ljude i stoku, uzeæu ptice nebeske i ribe morske i sablazni s bezbožnicima, i istrebiæu ljude sa zemlje, govori Gospod.

4.

Jer æu mahnuti rukom svojom na Judu i na sve stanovnike jerusalimske, i istrebiæu iz mesta ovog ostatak Valov i ime sveštenika idolskih s drugim sveštenicima,

5.

I one koji se klanjaju na krovovima vojsci nebeskoj i koji se klanjaju i kunu se Gospodom i koji se kunu Melhomom.

6.

I one koji se odvraæaju od Gospoda i koji ne traže Gospoda niti pitaju za Nj.

7.

Æuti pred Gospodom Gospodom, jer je blizu dan Gospodnji, jer je Gospod prigotovio žrtvu i pozvao svoje zvanice.

8.

I u dan žrtve Gospodnje pohodiæu knezove i carske sinove i sve koji nose tudjinsko odelo.

9.

I pohodiæu u taj dan sve koji skaèu preko praga, koji pune kuæu gospodara svojih grabežom i prevarom.

10.

I u taj æe dan, veli Gospod, biti vika od ribljih vrata, i jauk s druge strane, i polom velik s humova.

11.

Ridajte koji živite u Maktesu, jer izgibe sav narod trgovaèki, istrebiše se svi koji nose srebro.

12.

I u to æu vreme razgledati Jerusalim sa žišcima, i pohodiæu ljude koji leže na svojoj droždini, koji govore u srcu svom: Gospod ne èini ni dobro ni zlo.

13.

I blago æe se njihovo razgrabiti i kuæe njihove opustošiti; grade kuæe, ali neæe sedeti u njima; i sade vinograde, ali neæe piti vino iz njih.

14.

Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je i ide vrlo brzo; glas æe biti dana Gospodnjeg, gorko æe tada vikati junak.

15.

Taj je dan, dan kada æe biti gnev, dan, kada æe biti tuga i muka, dan, kada æe biti pustošenje i zatiranje, dan, kada æe biti mrak i tama, dan, kada æe biti oblak i magla.

16.

Dan, kada æe biti trubljenje i pokliè na tvrde gradove i na visoke uglove.

17.

I pritesniæu ljude, te æe iæi kao slepi, jer zgrešiše Gospodu; i krv æe se njihova prosuti kao prah i telesa njihova kao gnoj.

18.

Ni srebro njihovo ni zlato njihovo neæe ih moæi izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; i svu æe zemlju proždreti oganj revnosti Njegove; jer æe brzo uèiniti kraj svima stanovnicima zemaljskim.

---

Zephaniah (1/3)  →