← Zechariah (6/14) → |
1. | Potom opet podigoh oèi svoje, i videh, a to èetvora kola izlažahu izmedju dve gore, a te gore behu od bronze. |
2. | U prvim kolima behu konji ridji, a u drugim kolima konji vrani, |
3. | A u treæim kolima konji beli, a u èetvrtim kolima konji šareni, jaki. |
4. | I progovorivši rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to, gospodaru moj? |
5. | A andjeo odgovori i reèe mi: To su èetiri vetra nebeska, koji izlaze ispred Gospoda sve zemlje, gde stajaše. |
6. | Konji vrani što su u jednim, oni idu u severnu zemlju; a beli idu za njima, a šareni idu u zemlju južnu. |
7. | I jaki izašavši hteše da idu i prolaze zemlju; i reèe: Idite prolazite zemlju. I stadoše prolaziti zemlju. |
8. | Tada me zovnu, i reèe mi: Vidi, koji otidoše u zemlju severnu, umiriše duh moj u zemlji severnoj. |
9. | Potom mi dodje reè Gospodnja govoreæi: |
10. | Uzmi od roblja, od Heldaja i od Tovije i od Jedaje, koji dodjoše iz vavilonske, pa dodji istog dana i udji u dom Josije, sina Sofonijinog. |
11. | Uzmi srebra i zlata, i naèini vence, i metni na glavu Isusu, sinu Josedekovom, poglavaru sveštenièkom. |
12. | I reci mu govoreæi: Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo èoveka, kome je ime Klica, koja æe klijati s mesta svog i sagradiæe crkvu Gospodnju. |
13. | Jer æe On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiæe slavu, i sedeæe i vladati na svom prestolu, i biæe sveštenik na prestolu svom, i savet mirni biæe medju obema. |
14. | I venci neka budu Elemu i Toviji i Jedaji i Henu, sinu Sofonijinom za spomen u crkvi Gospodnjoj. |
15. | I koji su daleko doæi, æe i gradiæe crkvu Gospodnju, i poznaæete da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. I to æe biti ako uzaslušate glas Gospoda Boga svog. |
← Zechariah (6/14) → |