←  Zechariah (5/14)  →

---

1.

Potom opet podigoh oèi svoje i videh; a to knjiga leæaše.

2.

I on mi reèe: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.

3.

Tada mi reèe: To je prokletstvo koje izadje na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebiæe se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiæe se po njoj s druge strane.

4.

Ja æu je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te æe doæi na kuæu lupežu i na kuæu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaæe mu usred kuæe i satræe je, i drvlje joj i kamenje.

5.

Potom izidje andjeo koji govoraše sa mnom, i reèe mi: Podigni oèi svoje i vidi šta je ovo što izlazi.

6.

A ja rekoh: Šta je? A on reèe: To je efa što izlazi. I reèe: To im je bezbožnost po svoj zemlji.

7.

I gle, podizaše se talanat olova, i jedna žena sedjaše usred efe.

8.

I on reèe: To je bezbožnost. I vrže je usred efe, i vrže onaj komad olova odozgo na ždrelo joj.

9.

I podigoh oèi svoje i videh, a to dve žene izlažahu, i vetar im beše bod krilima, a krila im behu kao u rode, i digoše efu medju zemlju i nebo.

10.

I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Kuda one nose efu?

11.

A on mi reèe: Da joj naèine kuæu u zemlji Senaru; i onde æe se namestiti i postaviti na svoje podnožje.

---

←  Zechariah (5/14)  →