←  Zechariah (2/14)  →

---

1.

Opet podigoh oèi svoje i videh, i gle, èovek, i u ruci mu uže meraèko.

2.

I rekoh: Kuda ideš? A on mi reèe: Da izmerim Jerusalim da vidim kolika mu je širina i kolika mu je dužina.

3.

I gle, andjeo koji govoraše sa mnom izadje, i drugi andjeo izadje mu na susret.

4.

I reèe mu: Trèi. Govori onom mladiæu i reci: Jerusalimljani æe se naseliti po selima radi mnoštva ljudi i stoke što æe biti u njemu.

5.

I ja æu mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo i biæu za slavu usred njega.

6.

Ej, ej, bežite iz zemlje severne, govori Gospod, jer vas razasuh u èetiri vetra nebeska, govori Gospod.

7.

Ej Sione, koji sediš kod kæeri vavilonske, izbavi se.

8.

Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tièe u vas, tièe u zenicu oka Njegovog.

9.

Jer evo, ja æu mahnuti rukom svojom na njih, i biæe plen slugama svojim, i poznaæete da me je poslao Gospod nad vojskama.

10.

Pevaj i veseli se, kæeri sionska, jer evo ja idem i nastavaæu usred tebe, govori Gospod.

11.

I mnogi æe se narodi prilepiti ka Gospodu u taj dan, i biæe mi narod, i ja æu nastavati usred tebe, i poznaæeš da me je poslao k tebi Gospod nad vojskama.

12.

I Gospod æe naslediti Judu, svoj deo, u zemlji svetoj, i opet æe izabrati Jerusalim.

13.

Neka æuti svako telo pred Gospodom, jer usta iz svetog stana svog.

---

←  Zechariah (2/14)  →