Zechariah (1/14)  →
1. Osmog meseca druge godine Darijeve, dodje reè Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreæi:
2. Gospod se vrlo razgnevi na oce vaše.
3. Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja æu se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
4. Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu predjašnji proroci govoreæi: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod.
5. Oci vaši gde su? I ti proroci žive li doveka?
6. Ali reèi moje i uredbe moje koje zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoše li oce vaše? Te se oni obratiše i rekoše: Kako Gospod nad vojskama beše namislio uèiniti nam prema putevima našim i po delima našim, tako nam uèini.
7. Dvadeset èetvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, dodje reè Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idovog govoreæi:
8. Videh noæu, a to èovek jahaše na konju ridjem, i stajaše medju mirtama koje behu u dolu, a za njim behu konji ridji, šareni i beli.
9. I rekoh: Šta je ovo, gospodaru moj? A andjeo koji govoraše sa mnom reèe mi: Ja æu ti pokazati šta je ovo.
10. Tada èovek koji stajaše medju mirtama progovori i reèe: Ovo su koje posla Gospod da obilaze zemlju.
11. I oni progovoriše andjelu Gospodnjem koji stajaše medju mirtama, i rekoše: Mi obidjosmo zemlju, i gle, sva zemlja poèiva i mirna je.
12. Tada andjeo Gospodnji odgovori i reèe: Gospode nad vojskama, kad æeš se veæ smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje se gneviš veæ sedamdeset godina?
13. A Gospod odgovori andjelu koji govoraše sa mnom, dobrim reèima, milim reèima.
14. I reèe mi andjeo koji govoraše sa mnom: Vièi i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.
15. I gnevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnevih, a oni pomogoše na zlo.
16. Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu milošæu, dom æe se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže æe se zategnuti preko Jerusalima.
17. Još vièi i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet æe gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod æe opet utešiti Sion i opet æe izabrati Jerusalim.
18. Tada podigoh oèi svoje i videh, i gle, èetiri roga.
19. I rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to? A on mi reèe: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.
20. Potom pokaza mi Gospod èetiri kovaèa.
21. I rekoh: Šta su ti došli da rade? A on odgovori i reèe: Ono su rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dodjoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima, koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.
      Zechariah (1/14)  →