| ← Ruth (4/4) |
| 1. | A Voz izidje na vrata gradska, i sede onde. I gle, naidje onaj osvetnik, za kog Voz govoraše, i reèe mu Voz: Hodi ovamo, sedi ovde. I on dodje i sede. |
| 2. | Potom uze Voz deset ljudi izmedju starešina gradskih i reèe: Posedajte ovde. I posedaše. |
| 3. | Tada reèe onom osvetniku: Njivu koja je bila brata našeg Elimeleha prodala je Nojemina, koja se vratila iz zemlje moavske. |
| 4. | Zato rekoh: Da javim tebi, i kažem ti: Uzmi njivu pred ovima što sede ovde i pred starešinama naroda mog; ako æeš otkupiti, otkupi; ako li neæeš otkupiti, kaži mi da znam; jer osim tebe nema drugog koji bi otkupio, a posle tebe idem ja. A on reèe: Ja æu otkupiti. |
| 5. | A Voz reèe: U koji dan uzmeš njivu iz ruke Nojeminine, treba da uzmeš i Rutu Moavku ženu umrloga, da podigneš ime umrlom u nasledstvu njegovom. |
| 6. | Tada reèe onaj osvetnik: Ne mogu otkupiti, da ne raspem svoje nasledstvo; otkupi ti šta bi trebalo da ja otkupim, jer ja ne mogu otkupiti. |
| 7. | A beše od starine obièaj u Izrailju o otkupljivanju i promenjivanju, da bi svaka stvar bila tvrda, da jedan izuje obuæu svoju i da drugom, i to beše svedodžba u Izrailju. |
| 8. | Kad dakle onaj osvetnik reèe Vozu: Uzmi ti, izu obuæu svoju. |
| 9. | A Voz reèe starešinama i svemu narodu: Vi ste svedoci danas da sam otkupio iz ruke Nojeminine šta je god bilo Elimelehovo i šta je god bilo Heleonovo i Malonovo; |
| 10. | I da sam uzeo za ženu Rutu Moavku ženu Malonovu da podignem ime umrlom u nasledstvu njegovom, da ne bi poginulo ime umrlom medju braæom njegovom i u mestu njegovom; vi ste svedoci danas. |
| 11. | I sav narod koji beše na vratima gradskim i starešine rekoše: Svedoci smo; da da Gospod da žena koja dolazi u dom tvoj bude kao Rahilja i Lija, koje obe sazidaše dom Izrailjev; bogati se u Efrati, i proslavi ime svoje u Vitlejemu! |
| 12. | I od semena koje ti Gospod da od te žene, da postane dom tvoj kao dom Faresa kog rodi Tamara Judi. |
| 13. | I tako uze Voz Rutu i bi mu žena, i on leže s njom, i Gospod joj dade te zatrudne, i rodi sina. |
| 14. | I rekoše žene Nojemini: Da je blagosloven Gospod koji te nije ostavio danas bez osvetnika, da se ime Njegovo slavi u Izrailju! |
| 15. | On æe ti utešiti dušu i biæe potpora starosti tvojoj, jer ga rodi snaha tvoja koja te ljubi i koja ti je bolja nego sedam sinova. |
| 16. | I uze Nojemina dete, i metnu ga na krilo svoje, i beše mu dadilja. |
| 17. | I susede nadenuše mu ime govoreæi: Rodi se sin Nojemini, i prozvaše ga Ovid. On bi otac Jeseja, oca Davidovog. |
| 18. | A ovo je pleme Faresovo: Fares rodi Esroma; |
| 19. | A Esrom rodi Arama; a Aram rodi Aminadava; |
| 20. | A Aminadav rodi Nasona; a Nason rodi Salmona; |
| 21. | A Salmon rodi Voza; a Voz rodi Ovida; |
| 22. | A Ovid rodi Jeseja; a Jesej rodi Davida. |
| ← Ruth (4/4) |