←  Romans (5/16)  →
1. Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
2. Kroz kog i pristup nadjosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.
3. Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajuæi da nevolja trpljenje gradi;
4. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje;
5. A nadanje neæe se osramotiti, jer se ljubav Božija izli u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.
6. Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
7. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
8. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.
9. Mnogo æemo, dakle, veæma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom.
10. Jer kad smo se pomirili s Bogom smræu Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo æemo se veæma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.
11. Ne samo, pak to, nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje.
12. Zato, kao što kroz jednog èoveka dodje na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt udje u sve ljude, jer svi sagrešiše.
13. Jer greh beše na svetu do zakona; ali se greh ne primaše kad ne beše zakona;
14. Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika Onog koji htede doæi.
15. Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi, mnogo se veæa blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaæu jednog èoveka, Isusa Hrista.
16. I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osudjenje, a dar od mnogih grehova opravdanje.
17. Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko æe veæma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!
18. Zato, dakle, kao što za greh jednog dodje osudjenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dodje na sve ljude opravdanje života.
19. Jer kao što neposlušanjem jednog èoveka postaše mnogi grešni, tako æe i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.
20. A zakon dodje uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još veæma umnoži blagodat,
21. Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život veèni, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg.
←  Romans (5/16)  →