←  Romans (4/16)  →
1. Šta æemo dakle reæi za Avraama, oca svog, da je po telu našao?
2. Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga.
3. Jer šta govori pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu.
4. A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.
5. A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu.
6. Kao što i David govori da je blago èoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona:
7. Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše.
8. Blago èoveku kome Gospod ne prima greha.
9. Ovo, dakle, blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.
10. Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju.
11. I primi znak obrezanja kao peèat pravde vere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu;
12. I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja beše u neobrezanju oca našeg Avraama.
13. Jer obeæanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.
14. Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, propade vera, i pokvari se obeæanje.
15. Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa.
16. Zato od vere da bude po milosti da obeæanje tvrdo ostane svemu semenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama,
17. (Kao što stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) pred Bogom kome verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste:
18. On verova na nadu kad se nije bilo nièemu nadati da æe on biti otac mnogim narodima, kao što mu beše reèeno: Tako æe biti seme tvoje.
19. I ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje veæ umoreno telo, jer mu beše negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice.
20. I za obeæanje Božije ne posumnja se neverovanjem, nego ojaèa u veri, i dade slavu Bogu.
21. I znaše jamaèno da šta obeæa kadar je i da uèini.
22. Zato se i primi njemu u pravdu.
23. Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi,
24. Nego i za nas, kojima æe se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našeg iz mrtvih,
25. Koji se predade za grehe naše, i ustade za opravdanje naše.
←  Romans (4/16)  →