←  Romans (2/16)  →
1. Zato se ne možeš izgovoriti, o èoveèe koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš drugom, sebe osudjuješ; jer to èiniš sudeæi.
2. A znamo da je sud Božji prav na one koji to èine.
3. Nego pomišljaš li, o èoveèe koji sudiš onima koji to èine, i sam èiniš to! Da æeš ti pobeæi od suda Božijeg?
4. Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajuæi da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
5. Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva u koji æe se pokazati pravedni sud Boga,
6. Koji æe dati svakome po delima njegovim:
7. Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i èast i neraspadljivost, život veèni;
8. A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev.
9. Nevolja i tuga na svaku dušu èoveka koji èini zlo, a najpre Jevrejina i Grka;
10. A slava i èast i mir svakome koji èini dobro, a najpre Jevrejinu i Grku;
11. Jer Bog ne gleda ko je ko.
12. Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona æe i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu æe se osuditi
13. (Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego æe se oni opravdati koji ga tvore;
14. Jer kad neznabošci ne imajuæi zakon sami od sebe èine šta je po zakonu, oni zakon ne imajuæi sami su sebi zakon:
15. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se èini po zakonu, buduæi da im savest svedoèi, i misli medju sobom tuže se ili pravdaju)
16. Na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevandjelju mom preko Isusa Hrista.
17. Gle, ti se zoveš Jevrejin, a oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom,
18. I poznaješ volju, i izbiraš šta je bolje, jer si nauèen od zakona;
19. I misliš da si vodj slepima, videlo onima koji su u mraku,
20. Nakazatelj bezumnima, uèitelj deci, koji imaš ugled razuma i istine u zakonu.
21. Uèeæi, dakle, drugog sebe ne uèiš;
22. Propovedajuæi da se ne krade, kradeš; govoreæi: Ne èini preljube, èiniš preljubu: gadeæi se na idole, kradeš svetinju;
23. Koji se hvališ zakonom, a prestupom zakona sramotiš Boga.
24. Jer se ime Božije zbog vas huli u neznabošcima, kao što stoji napisano.
25. Obrezanje pomaže ako zakon držiš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.
26. Ako, dakle, neobrezanje pravdu zakona drži, zašto se ne bi njegovo neobrezanje za obrezanje uzelo?
27. I onaj koji je od roda neobrezan i izvršuje zakon, osudiæe tebe koji si sa slovima i obrezanjem prestupnik zakona.
28. Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja, na telu;
29. Nego je ono Jevrejin koji je iznutra i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga.
←  Romans (2/16)  →