←  Romans (15/16)  →
1. Dužni smo, dakle, mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugadjati.
2. I svaki od vas da ugadja bližnjemu na dobro za dobar ugled.
3. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: Ruženja onih koji Tebe ruže padoše na me.
4. Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nadu imamo.
5. A Bog trpljenja i utehe da vam da da složno mislite medju sobom po Hristu Isusu,
6. Da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista.
7. Zato primajte jedan drugog kao što i Hristos primi vas na slavu Božiju.
8. Ali kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obeæanje oèevima,
9. A neznabošci po milosti da proslave Boga, kao što stoji napisano: Zato æu Te hvaliti medju neznabošcima, Gospode, i pevaæu ime Tvoje.
10. I opet govori: Veselite se neznabošci s narodom Njegovim.
11. I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi.
12. I opet Isaija govori: Biæe koren Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabošcima u Onog æe se uzdati neznabošci.
13. A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje u nadi silom Duha Svetog.
14. A ja sam i sam uveren za vas, braæo, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakog razuma, da možete druge nauèiti.
15. Ali vam opet, braæo, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga,
16. Da budem sluga Isusa Hrista u neznabošcima, da služim jevandjelju Božijem, da budu neznabošci prinos povoljan i osveæen Duhom Svetim.
17. Imam, dakle, hvalu u Hristu Isusu kod Boga.
18. Jer ne smem govoriti šta koje Hristos ne uèini kroza me za poslušanje neznabožaca reèju i delom,
19. U sili znaka i èudesa silom Duha Božijeg; tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevandjeljem Hristovim.
20. I tako se trudih da propovedim jevandjelje ne gde se spominjaše Hristos, da na tudjoj zakopini ne zidam;
21. Nego kao što je pisano: Kojima se ne javi za Njega, videæe; i koji ne èuše razumeæe.
22. To me zadrža mnogo puta da ne dodjem k vama.
23. A sad više ne imajuæi mesta u ovim zemljama, a imajuæi želju od mnogo godina da dodjem k vama,
24. Ako podjem u Španjolsku, doæi æu vam; jer se nadam da æu tuda proæi i vas videti, i vi æete me otpratiti onamo kad se najpre nekoliko nasitim vas.
25. A sad idem u Jerusalim služeæi svetima.
26. Jer Makedonija i Ahaja uèiniše dragovoljno neki porez za siromahe svete koji žive u Jerusalimu.
27. Oni uèiniše dragovoljno, a i dužni su im; jer kad neznabošci dobiše deo u njihovim duhovnim imanjima, dužni su i oni njima u telesnim poslužiti.
28. Kad ovo, dakle, svršim, i ovaj im plod zapeèatim, poæi æu preko vas u Španjolsku.
29. A znam da kad dodjem k vama, doæi æu s obilnim blagoslovom jevandjelja Hristovog.
30. Ali vas molim, braæo, zaradi Gospoda našeg Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu;
31. Da se izbavim od onih koji se protive u Judeji, i da služba moja za Jerusalim bude po volji svetima;
32. Da s radošæu dodjem k vama, s voljom Božijom, i da se razveselim s vama.
33. A Bog mira sa svima vama. Amin.
←  Romans (15/16)  →