←  Romans (11/16)  →
1. Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože saèuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.
2. Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreæi:
3. Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.
4. A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.
5. Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.
6. Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat veæ ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo veæ ne bi bilo delo.
7. Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.
8. Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oèi da ne vide, i uši da ne èuju do samog današnjeg dana.
9. I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvoždja, i sablazan i plata njima;
10. Da se njihove oèi zaslepe da ne vide, i ledja njihova jednako da su pognuta.
11. Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože saèuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.
12. A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?
13. Jer vama govorim neznabošcima; jer, buduæi da sam ja apostol neznabožaca, hoæu da hvalim svoju službu;
14. Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.
15. Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?
16. Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.
17. Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajednièar u korenu i u masti od masline;
18. Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.
19. A reæi æeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.
20. Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.
21. Jer kad Bog rodjenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.
22. Gledaj, dakle, dobrotu i nepoštedjenje Božije: nepoštedjenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti æeš biti odseèen.
23. A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiæe se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.
24. Jer kad si ti odseèen od rodjene masline, i pricepio se na nerodjenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji æe se pricepiti na rodjenu svoju maslinu!
25. Jer vam, braæo, neæu zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoæa Izrailju pade u deo dokle ne udje neznabožaca koliko treba.
26. I tako æe se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doæi æe od Siona Izbavitelj i odvratiæe bezbožnost od Jakova.
27. I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.
28. Po jevandjelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.
29. Jer se Bog neæe raskajati za svoje darove i zvanje.
30. Jer, kao i vi što se nekad suproæaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproæenja,
31. Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.
32. Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.
33. O dubimo bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!
34. Jer ko pozna misao Gospodnju?
35. Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati?
36. Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.
←  Romans (11/16)  →