←  Romans (10/16)  →
1. Braæo! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.
2. Jer im svedoèim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.
3. Jer ne poznajuæi pravde Božije i gledajuæi da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.
4. Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.
5. Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji èovek tako èini živeæe u tom.
6. A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko æe iziæi na nebo? To jest da svede Hrista;
7. Ili: Ko æe siæi u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.
8. Ali šta govori pismo? Blizu ti je reè u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest reè vere koju propovedamo.
9. Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, biæeš spasen.
10. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.
11. Jer pismo govori: Koji Ga god veruje neæe se postideti.
12. Jer nema razlike medju Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.
13. Jer koji god prizove ime Gospodnje spašæe se.
14. Kako æe, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako æe verovati koga ne èuše? A kako æe èuti bez propovednika?
15. A kako æe propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!
16. Ali svi ne poslušaše jevandjelje: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?
17. Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje reèju Božijom.
18. Nego, velim: zar ne èuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reèi njihove.
19. Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja æu razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdiæu vas.
20. A Isaija govori slobodno: Nadjoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.
21. A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.
←  Romans (10/16)  →