Romans (1/16)

Romans (1/16) →

Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevandjelje Božije,

Koje Bog unapred obeæa preko proroka svojih u svetim pismima

O sinu svom, koji je po telu rodjen od semena Davidovog,

A posvedoèen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,

Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;

Medju kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,

Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.

Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevandjelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,

10.

Moleæi se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dodjem k vama;

11.

Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrdjenje,

12.

To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.

13.

Ali vam neæu zatajiti, braæo, da sam mnogo puta hteo da vam dodjem, pa bih zadržan dosle, da i medju vama imam kakav plod, kao i medju ostalim neznabošcima.

14.

Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.

15.

Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevandjelje.

16.

Jer se ne stidim jevandjelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.

17.

Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik æe od vere živ biti.

18.

Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.

19.

Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;

20.

Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova veèna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.

21.

Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.

22.

Kad se gradjahu mudri, poludeše,

23.

I pretvoriše slavu veènog Boga u oblièje smrtnog èoveka i ptica i èetvoronožnih životinja i gadova.

24.

Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u neèistotu, da se pogane telesa njihova medju njima samima;

25.

Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i veæma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.

26.

Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.

27.

Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima èinjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.

28.

I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da èine šta ne valja,

29.

Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloæe, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svadje lukavstva, zloæudnosti;

30.

Šaptaèi, opadaèi, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljaèi zala, nepokorni roditeljima,

31.

Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.

32.

A neki pravdu Božiju poznavši da koji to èine zaslužuju smrt, ne samo to èine, nego pristaju na to i onima koji èine.

Romans (1/16) →