← Revelation (5/22) → |
1. | I videh u desnici Onog što sedjaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapeèaæenu sa sedam peèata. |
2. | I videh andjela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi peèate njene? |
3. | I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u nju. |
4. | I ja plakah mnogo što se niko ne nadje dostojan da otvori i da proèita knjigu, niti da zagleda u nju. |
5. | I jedan od starešina reèe mi: Ne plaèi, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam peèata njenih. |
6. | I videh, i gle, nasred prestola i èetiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam oèiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu. |
7. | I dodje i uze knjigu iz desnice Onog što sedjaše na prestolu. |
8. | I kad uze knjigu, èetiri životinje i dvadeset i èetiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajuæi svaki gusle, i zlatne èaše pune tamjana, koje su molitve svetih. |
9. | I pevahu pesmu novu govoreæi: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš peèate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena, |
10. | I uèinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaæemo na zemlji. |
11. | I videh, i èuh glas andjela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada. |
12. | Govoreæi glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jaèinu i èast i slavu i blagoslov. |
13. | I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve èuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i èast i slava i država va vek veka. |
14. | I èetiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i èetiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka. |
← Revelation (5/22) → |