← Revelation (16/22) → |
1. | I èuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici andjela: Idite, i izlijte sedam èaša gneva Božijeg na zemlju. |
2. | I ode prvi andjeo, i izli èašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj. |
3. | I drugi andjeo izli èašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u moru. |
4. | I treæi andjeo izli èašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv. |
5. | I èuh andjela vodenog gde govori: Pravedan si Gospode, koji jesi, i koji beše, i svet, što si ovo sudio; |
6. | Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju jer su zaslužili. |
7. | I èuh drugog iz oltara gde govori: Da, Gospode Bože Svedržitelju, istiniti su i pravi sudovi Tvoji. |
8. | I èetvrti andjeo izli èašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem. |
9. | I opališe se ljudi od velike vruæine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu dadu slavu. |
10. | I peti andjeo izli èašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, i žvakahu jezike svoje od bola. |
11. | I huliše na ime Boga nebeskog od bola i od rana svojih, i ne pokajaše se od dela svojih. |
12. | I šesti andjeo izli èašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, da se pripravi put carevima od istoka sunèanog. |
13. | I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde izidjoše tri neèista duha, kao žabe. |
14. | Jer su ovo duhovi djavolski koji èine èudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja. |
15. | Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji èuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova. |
16. | I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon. |
17. | I sedmi andjeo izli èašu svoju po nebu, i izidje glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreæi: Svrši se. |
18. | I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko. |
19. | I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožaèki padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da èašu vina ljutog gneva svog. |
20. | I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nadjoše. |
21. | I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo. |
← Revelation (16/22) → |