←  Revelation (14/22)  →
1. I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s Njim sto i èetrdeset i èetiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na èelima svojim.
2. I èuh glas s neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikog; i èuh glas gudaèa koji gudjahu u gusle svoje.
3. I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred èetiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše nauèiti pesme, osim onih sto i èetrdeset i èetiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.
4. Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono podje. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.
5. I u njihovim ustima ne nadje se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.
6. I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imaše veèno jevandjelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
7. I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje èas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
8. I drugi andjeo za njim ide govoreæi: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.
9. I treæi andjeo za njim ide govoreæi glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na èelo svoje ili na ruku svoju,
10. I on æe piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utoèeno u èašu gneva Njegovog, i biæe muèen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred Jagnjetom.
11. I dim muèenja njihovog izlaziæe va vek veka; i neæe imati mira dan i noæ koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.
12. Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.
13. I èuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da poèinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.
14. I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedjaše kao Sin èoveèiji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar.
15. I drugi andjeo izidje iz crkve vièuæi velikim glasom Onome što sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dodje vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.
16. I Onaj što sedjaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.
17. I drugi andjeo izidje iz crkve što je na nebu, i imaše i on srp oštar.
18. I drugi andjeo izidje iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreæi: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži groždje vinograda zemaljskog; jer veæ sazreše zrna njegova.
19. I baci andjeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Božijeg.
20. I otoèi se kaca izvan grada, i izidje krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i šest stotina potrkališta.
←  Revelation (14/22)  →