←  Revelation (11/22)  →
1. I dade mi se trska kao palica govoreæi: Ustani i izmeri crkvu Božiju i oltar, i one što se klanjaju u njoj;
2. A portu što je izvan crkve, izbaci napolje, niti je meri, jer je dana neznabošcima; i grad sveti gaziæe èetrdeset i dva meseca.
3. I daæu dvojici svojih svedoka, i proricaæe hiljadu i dvesta i šezdeset dana obuèeni u vreæe.
4. Ovi su dve masline i dva žiška što stoje pred Gospodarem zemaljskim.
5. I ako im ko nepravdu uèini, oganj izlazi iz usta njihovih, i poješæe neprijatelje njihove; i ko bude hteo da im uèini nažao onaj valja da bude ubijen.
6. I ovi æe imati vlast da zatvore nebo, da ne padne dažd na zemlju u dane njihovog proricanja; i imaæe vlast nad vodama da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom, kadgod budu hteli.
7. I kad svrše svedoèanstvo svoje, onda æe zver što izlazi iz bezdana uèiniti s njima rat, i pobediæe ih i ubiæe ih.
8. I telesa njihova ostaviæe na ulici grada velikog, koji se duhovno zove Sodom i Misir, gde i Gospod naš razapet bi.
9. I gledaæe neki od naroda i plemena i jezika i kolena telesa njihova tri dana i po, i neæe dati da se njihova telesa metnu u grobove.
10. I koji žive na zemlji, obradovaæe se i razveseliæe se za njih, i slaæe dare jedan drugom, jer ova dva proroka muèiše one što žive na zemlji.
11. I posle tri dana i po duh života od Boga udje u njih; i staše oba na noge svoje, i strah veliki napade na one koji ih gledahu.
12. I èuše glas veliki s neba, koji im govori: Izidjite amo. I izidjoše na nebo na oblacima, i videše ih neprijatelji njihovi.
13. I u taj èas zatrese se zemlja vrlo, i deseti deo grada pade, i tresenje zemlje pobi sedam hiljada imena èoveèijih; i ostali se uplašiše, i daše slavu Bogu nebeskom.
14. Zlo drugo prodje, evo zlo treæe ide brzo.
15. I sedmi andjeo zatrubi i postaše veliki glasovi na nebesima govoreæi: Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista Njegovog, i carovaæe va vek veka.
16. I dvadeset i èetiri starešine koje sedjahu pred Bogom na prestolima svojim, padoše na lica svoja i pokloniše se Bogu.
17. Govoreæi: Hvalimo Te, Gospode Bože Svedržitelju, koji jesi, i beše, i biæeš, što si primio silu svoju veliku, i caruješ.
18. I neznabošci se progneviše, i dodje gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama Tvojim, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvog, malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.
19. I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se æivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.
←  Revelation (11/22)  →