←  Revelation (10/22)  →

---

1.

I videh drugog andjela jakog gde silazi s neba, koji beše obuèen u oblak, i duga beše na glavi njegovoj, i lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni;

2.

I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a levu na zemlju.

3.

I povika glasom velikim, kao lav kad rièe; i kad on povika, govoraše sedam gromova glasove svoje.

4.

I kad govoriše sedam gromova glasove svoje, htedoh da pišem, i èuh glas s neba koji mi govori: Zapeèati šta govoriše sedam gromova, i ovo ne piši.

5.

I andjeo kog videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže ruku svoju k nebu,

6.

I zakle se Onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i šta je na njemu, i zemlju i šta je na njoj, i more i šta je u njemu, da vremena veæ neæe biti;

7.

Nego u dane glasa sedmog andjela kad zatrubi, onda æe se svršiti tajna Božija, kao što javi svojim slugama prorocima.

8.

I glas koji èuh s neba, opet progovori sa mnom i reèe: Idi i uzmi knjižicu otvorenu iz ruke onog andjela što stoji na moru i na zemlji.

9.

I otidoh k andjelu, i rekoh mu: Daj mi knjižicu. I reèe mi: Uzmi i izjedi je; i gorka æe biti u trbuhu tvom, ali u ustima biæe ti slatka kao med.

10.

I uzeh knjižicu iz ruke andjelove, i izjedoh je; i beše u ustima mojim kao med slatka, a kad je izjedoh, beše gorka u trbuhu mom.

11.

I reèe mi: Valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogima.

---

←  Revelation (10/22)  →