| ← Psalms (90/150) → |
| 1. | Gospode! Ti si nam utoèište od kolenja do kolenja. |
| 2. | Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka doveka, Ti si Bog. |
| 3. | Ti vraæaš èoveka u trulež, i govoriš: Vratite se sinovi ljudski! |
| 4. | Jer je hiljada godina pred oèima Tvojim kao dan juèerašnji, kad mine, i kao straža noæna. |
| 5. | Ti ih kao povodnjem odnosiš; oni su kao san, kao trava, koja rano vene, |
| 6. | Ujutru cveta i uvene, uveèe se pokosi i sasuši. |
| 7. | Jer nas nestaje od gneva Tvog, i od jarosti Tvoje u smetnji smo. |
| 8. | Stavio si bezakonja naša preda se, i tajne naše na svetlost lica svog. |
| 9. | Svi se dani naši prekraæuju od srdnje Tvoje, godine naše prolaze kao glas. |
| 10. | Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jaèeg do osamdeset godina: i sam je cvet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odleæemo. |
| 11. | Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost, da bi Te se kao što treba bojao? |
| 12. | Nauèi nas tako brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro. |
| 13. | Povrati se, Gospode! Dokle æeš? Smiluj se na sluge svoje. |
| 14. | Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radovaæemo se i veseliti u sve dane svoje. |
| 15. | Obraduj nas prema danima, u koje si nas muèio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju. |
| 16. | Neka se pokaže na slugama Tvojim delo Tvoje, i slava Tvoja na sinovima njihovim. |
| 17. | Neka bude dobra volja Gospoda Boga našeg s nama, i delo ruku naših dovrši nam, i delo ruku naših dovrši. |
| ← Psalms (90/150) → |