←  Psalms (9/150)  →

---

1.

Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog, kazujem sva èudesa Tvoja.

2.

Radujem se i veselim se o Tebi, pevam imenu Tvom, Višnji!

3.

Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;

4.

Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni.

5.

Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro doveka, za svagda.

6.

Neprijatelju nesta maèeva sasvim; gradove Ti si razvalio; pogibe spomen njihov.

7.

Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.

8.

On æe suditi vasionom svetu po pravdi, usudiæe narodima pravo.

9.

Gospod je utoèište ubogome, utoèište u nevolji.

10.

U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!

11.

Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu dela Njegova;

12.

Jer On osveæuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauk nevoljnih.

13.

Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,

14.

Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kæeri Sionove, i slavio spasenje Tvoje.

15.

Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.

16.

Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.

17.

Vratiæe se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga;

18.

Jer neæe svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neæe nikad poginuti.

19.

Ustani, Gospode, da se ne posili èovek, i da prime narodi sud pred Tobom.

20.

Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su ljudi.

---

←  Psalms (9/150)  →