| ← Psalms (79/150) → |
| 1. | Bože! Neznabošci dodjoše u dostojanje Tvoje; oskvrniše svetu crkvu Tvoju, Jerusalim pretvoriše u zidine. |
| 2. | Truplje sluga Tvojih dadoše pticama nebeskim da ih jedu, tela svetaca Tvojih zverima zemaljskim. |
| 3. | Proliše krv njihovu kao vodu oko Jerusalima, i ne beše ko da pogrebe. |
| 4. | Postadosmo podsmeh u suseda svojih, rugaju nam se i sramote nas koji su oko nas. |
| 5. | Dokle æeš se, Gospode, jednako gneviti, jarost Tvoja goreti kao oganj? |
| 6. | Izlij gnev svoj na narode koji Te ne znaju, i na carstva koja ne prizivaju Tvoje ime. |
| 7. | Jer izjedoše Jakova, i naselje njegovo opusteše. |
| 8. | Ne pominji predjašnja bezakonja naša, veæ pohitaj da nas presreteš milosrdjem svojim, jer smo veoma ološali. |
| 9. | Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš, radi slave imena svog, izbavi nas i oèisti od greha naših radi imena svog. |
| 10. | Zašto da govore neznabošci: Gde je Bog njihov? Neka se pokaže pred oèima našim osveta nad neznabošcima za prolitu krv sluga Tvojih! |
| 11. | Neka izadju pred lice Tvoje uzdasi sužanjski, silom mišice svoje saèuvaj namenjene smrti. |
| 12. | Sedminom vrati u nedra susedima našim ruženje, kojim Te ružiše, Gospode! |
| 13. | A mi, narod Tvoj i ovce paše Tvoje, doveka æemo Tebe slaviti i od kolena na koleno kazivati hvalu Tvoju. |
| ← Psalms (79/150) → |