Psalms (78/150)

← Psalms (78/150) →

Èuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k reèima usta mojih.

Otvaram za prièu usta svoja, kazaæu stare pripovetke.

Šta slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši,

Neæemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom javiæemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i èudesa koja je uèinio.

Svedoèanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj;

Da bi znao potonji naraštaj, deca koja æe se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.

Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Božijih, i zapovesti Njegove da drže;

I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne beše èvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.

Sinovi Jefremovi naoružani, koji streljaju iz luka, vratiše se natrag, kad beše boj.

10.

Ne saèuvaše zavet Božji, i po zakonu Njegovom ne hteše hoditi.

11.

Zaboraviše dela Njegova, i èudesa, koja im je pokazao,

12.

Kako pred oèima njihovim uèini èudesa u zemlji misirskoj, na polju Soanu;

13.

Razdvoji more, i provede ih, od vode naèini zid;

14.

I vodi ih danju oblakom, i svu noæ svetlim ognjem;

15.

Raskida stene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;

16.

Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rekama.

17.

Ali oni još jednako grešiše Njemu, i gneviše Višnjeg u pustinji.

18.

I kušaše Boga u srcu svom, ištuæi jela po volji svojoj,

19.

I vikaše na Boga, i rekoše: "Može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?"

20.

Evo! On udari u kamen, i poteèe voda, i reke ustadoše; može li i hleba dati? Hoæe li i mesa postaviti narodu svom?

21.

Gospod èu i razljuti se, i oganj se razgore na Jakova, i gnev se podiže na Izrailja.

22.

Jer ne verovaše Bogu i ne uzdaše se u pomoæ Njegovu.

23.

Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,

24.

I pusti, te im podažde mana za jelo, i hleb nebeski dade im.

25.

Hleb andjeoski jedjaše èovek; posla im jela do sitosti.

26.

Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;

27.

I kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim;

28.

Pobaca ih sred logora njihovog, oko šatora njihovih.

29.

I najedoše se i dade im šta su želeli.

30.

Ali ih još i ne prodje želja, još beše jelo u ustima njihovim,

31.

Gnev se Božji podiže na njih i pomori najjaèe medju njima, i mladiæe u Izrailju pobi.

32.

Preko svega toga još grešiše, i ne verovaše èudesima Njegovim.

33.

I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove u strahu.

34.

Kad ih ubijaše, onda pritecahu k Njemu, i obraæahu se i iskahu Boga;

35.

I pominjahu da je Bog odbrana njihova, i Višnji Izbavitelj njihov.

36.

Laskahu Mu ustima svojim, i jezikom svojim lagahu Mu.

37.

A srce njihovo ne beše Njemu verno, i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom.

38.

Ali On beše milostiv, i pokrivaše greh, i ne pomori ih, èesto zaustavljaše gnev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje.

39.

Opominjaše se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraæa se.

40.

Koliko Ga puta rasrdiše u pustinji, i uvrediše u zemlji gde se ne živi!

41.

Sve nanovo kušaše Boga, i Sveca Izrailjevog dražiše.

42.

Ne seæaše se ruke Njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,

43.

U koji uèini u Misiru znake svoje i èudesa svoja na polju Soanu;

44.

I provrže u krv reke njihove i potoke njihove, da ne mogoše piti.

45.

Posla na njih bubine da ih kolju, i žabe da ih more.

46.

Letinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.

47.

Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.

48.

Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.

49.

Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mržnju, èetu zlih andjela.

50.

Ravni stazu gnevu svom, ne èuva duše njihove od smrti, i život njihov predade pomoru.

51.

Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovim.

52.

I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.

53.

Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, a neprijatelje njihove zatrpa more.

54.

I dovede ih na mesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova.

55.

Odagna ispred lica njihovog narode; žrebom razdeli njihovo dostojanje, i po šatorima njihovim naseli kolena Izrailjeva.

56.

Ali oni kušaše i srdiše Boga Višnjeg i uredbe Njegove ne saèuvaše.

57.

Odustaše i odvrgoše se, kao i oci njihovi, slagaše kao rdjav luk.

58.

Uvrediše Ga visinama svojim, i idolima svojim razdražiše Ga.

59.

Bog èu i razgnevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.

60.

Ostavi naselje svoje u Silomu, šator, u kome življaše s ljudima.

61.

I opravi u ropstvo slavu svoju i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.

62.

I predade maèu narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamte se.

63.

Mladiæe njegove jede oganj, i devojkama njegovim ne pevaše svatovskih pesama;

64.

Sveštenici njegovi padaše od maèa, i udovice njegove ne plakaše.

65.

Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.

66.

I pobi neprijatelje svoje s ledja, veènoj sramoti predade ih.

67.

I ne hte šator Josifov, i koleno Jefremovo ne izabra.

68.

Nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja Mu omile.

69.

I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.

70.

I izabra Davida, slugu svog, i uze ga od torova ovèijih,

71.

I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.

72.

I on ih pase èistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.

← Psalms (78/150) →