| ← Psalms (77/150) → |
| 1. | Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega; glas moj ide k Bogu, i On æe me uslišiti. |
| 2. | U dan tuge svoje tražih Gospoda; noæu je ruka moja podignuta, i ne spušta se; duša moja neæe da se uteši. |
| 3. | Pominjem Boga, i uzdišem; razmišljam, i trne duh moj. |
| 4. | Držim oèi svoje da su budne; klonuo sam, i ne mogu govoriti. |
| 5. | Prebrajam stare dane i godine od vekova. |
| 6. | Opominjem se pesama svojih noæu; razgovaram se sa srcem svojim, i ispitujem duh svoj: |
| 7. | "Zar æe se doveka gneviti na nas Gospod, i neæe više ljubiti? |
| 8. | Zar je zasvagda prestala milost Njegova, i reè se prekinula od kolena na koleno? |
| 9. | Zar je zaboravio milostiv biti i u gnevu zatvorio milosrdje svoje?" |
| 10. | I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega. |
| 11. | Pamtim dela Gospodnja; pamtim predjašnje èudo Tvoje. |
| 12. | Mislio sam o svim delima Tvojim, razmišljao o radnji Tvojoj; |
| 13. | Bože! Put je Tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš? |
| 14. | Ti si Bog, koji si èinio èudesa, pokazivao silu svoju medju narodima; |
| 15. | Mišicom si odbranio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josifove. |
| 16. | Videše Te vode, Bože, videše Te vode, i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše. |
| 17. | Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strele Tvoje leæahu. |
| 18. | Grmljahu gromovi Tvoji po nebu; munje Tvoje sevahu po vasiljenoj, zemlja se tresaše i njihaše. |
| 19. | Po moru beše put Tvoj, i staze Tvoje po velikoj vodi, i trag Tvoj ne poznavaše se. |
| 20. | Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom. |
| ← Psalms (77/150) → |