| ← Psalms (74/150) → |
| 1. | Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje? |
| 2. | Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine, iskupio sebi u naslednu državu, gore Siona, na kojoj si se naselio. |
| 3. | Podigni stope svoje na stare razvaline: sve je razrušio neprijatelj u svetinji. |
| 4. | Rièu neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih, svoje obièaje postavljaju mesto naših obièaja. |
| 5. | Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiru na spletene grane u drveta. |
| 6. | Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama. |
| 7. | Ognjem sažegoše svetinju Tvoju; na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog. |
| 8. | Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim. Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji. |
| 9. | Obièaja svojih ne vidimo, nema više proroka, i nema u nas ko bi znao dokle æe to trajati. |
| 10. | Dokle æe se, Bože, rugati nasilnik? Hoæe li doveka protivnik prkositi imenu Tvom? |
| 11. | Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju? Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih. |
| 12. | Bože, care moj, koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje! |
| 13. | Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama. |
| 14. | Ti si razmrskao glavu krokodilu, dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu. |
| 15. | Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isušio reke koje ne presišu. |
| 16. | Tvoj je dan i Tvoja je noæ, Ti si postavio zvezde i sunce. |
| 17. | Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske, leto i zimu Ti si uredio. |
| 18. | Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu, i narod bezumni ne mari za ime Tvoje. |
| 19. | Ne daj zverima dušu grlice svoje, nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda. |
| 20. | Pogledaj na zavet; jer su sve peæine zemaljske pune stanova bezakonja. |
| 21. | Nevoljnik nek se ne vrati sramotan, ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje. |
| 22. | Ustani, Bože, brani stvar svoju, opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan! |
| 23. | Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih, vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji! |
| ← Psalms (74/150) → |