←  Psalms (69/150)  →
1. Pomozi mi, Bože, jer dodje voda do duše.
2. Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3. Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobeleše mi oèi pogledajuæi Boga.
4. Onih koji mrze na me nizašta ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Šta nisam otimao, valja da vratim.
5. Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.
6. Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!
7. Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8. Tudjin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9. Jer revnost za kuæu Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.
10. Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11. Mesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.
12. O meni se razgovaraju sedeæi na vratima, pijuæi vino pevaju me.
13. A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje Tvoje.
14. Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15. Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.
16. Usliši me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17. Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18. Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19. Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji.
20. Sramota satre srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potešiti, ali ne nalazim.
21. Daju mi žuè da jedem, i u žedji mojoj poje me octom.
22. Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23. Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24. Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!
25. Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26. Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio.
27. Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne dodju do pravde Tvoje.
28. Neka se izbrišu iz knjige živih, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29. A ja sam ništ i bolan; pomoæ Tvoja, Bože, nek me zakloni.
30. Slaviæu ime Božije u pesmi, velièaæu Ga u hvali.
31. To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32. Videæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživeæe srce vaše.
33. Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34. Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe!
35. Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se onde naseliti i naslediæe ga.
36. I nasledje æe se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavaæe na njemu.
←  Psalms (69/150)  →