| ← Psalms (64/150) → |
| 1. | Èuj, Bože, glas moj u jadu mom; od strašnog neprijatelja saèuvaj život moj. |
| 2. | Sakrij me od gomile bezakonika, od èete zloèinaca, |
| 3. | Koji naoštriše jezik svoj kao maè, streljaju reèima, koje zadaju rane, |
| 4. | Da bi iz potaje ubili pravoga. Iznenada udaraju na nj i ne boje se; |
| 5. | Utvrdjuju sebe u zlim namerama, dogovaraju se kako æe zamke sakriti, vele: Ko æe ih videti? |
| 6. | Izmišljaju zloèinstva i govore: Svršeno je! Šta æe se raditi, smišljeno je! A šta je unutra i srce u èoveka duboko je. |
| 7. | Ali æe ih Bog poraziti; udariæe ih strela iznenada. |
| 8. | Oboriæe jedan drugog jezikom svojim. Ko ih god vidi, bežaæe od njih. |
| 9. | Svi æe se ljudi bojati i kazivaæe èudo Božije, i poznaæe u tome delo Njegovo. |
| 10. | A pravednik æe se veseliti o Gospodu i uzdaæe se u Njega, i hvaliæe se svi koji su pravog srca. |
| ← Psalms (64/150) → |