| ← Psalms (57/150) → |
| 1. | Smiluj se na me, Bože, smiluj se na me; jer se u Tebe uzda duša moja, i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prodju nevolje. |
| 2. | Prizivam Boga Višnjeg, Boga, koji mi dobro èini; |
| 3. | Da pošalje s neba i saèuva me, da posrami onog koji traži da me proždre; da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju. |
| 4. | Duša je moja medju lavovima, ležim medju onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strele, i njihov jezik maè oštar. |
| 5. | Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja! |
| 6. | Metnuše zamku nogama mojim, i stegoše dušu moju, iskopaše preda mnom jamu, i sami padoše u nju. |
| 7. | Utvrdilo se srce moje, Bože, utvrdilo se srce moje; pevaæu Te i slaviæu. |
| 8. | Probudi se, slavo moja, probudi se, psaltire i gusle; ustaæu rano. |
| 9. | Hvaliæu Gospoda po narodima, pevaæu Ti po plemenima. |
| 10. | Jer je velika do nebesa milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka. |
| 11. | Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja! |
| ← Psalms (57/150) → |