← Psalms (50/150) → |
1. | Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunèanog do zapada. |
2. | Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog. |
3. | Ide Bog naš, i ne æuti; pred Njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika. |
4. | Doziva nebo odozgo i zemlju, da sudi narodu svom: |
5. | "Skupite mi svece moje, koji su uèinili sa mnom zavet na žrtvi." |
6. | (I nebesa oglasiše pravdu Njegovu, jer je taj sudija Bog.) |
7. | Slušaj, narode moj, šta æu ti kazati, Izrailju, šta æu ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj. |
8. | Neæu te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom. |
9. | Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog, ni jariæa iz torova tvojih. |
10. | Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade. |
11. | Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je. |
12. | Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj. |
13. | Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareæu pijem? |
14. | Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj Višnjemu zavete svoje. |
15. | Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviæu te, i ti me proslavi. |
16. | A bezbožniku reèe Bog: Zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavet moj u ustima svojim? |
17. | A sam mrziš na nauku, i reèi moje bacaš za ledja. |
18. | Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljuboèincima imaš deo. |
19. | Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prevare. |
20. | Sediš i govoriš na brata svog, sina matere svoje opadaš. |
21. | Ti si to èinio, ja æutah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Oblièiæu te, metnuæu ti pred oèi grehe tvoje. |
22. | Razumejte ovo koji zaboravljate Boga! Inaèe æu zgrabiti, pa neæe niko izbaviti. |
23. | Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja æu mu pokazati spasenje Božije. |
← Psalms (50/150) → |