←  Psalms (44/150)  →
1. Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovedaše delo koje si uèinio u njihovo vreme, u staro vreme.
2. Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorenio si plemena, a njih namnožio.
3. Jer ne zadobiše zemlje svojim maèem, niti im mišica njihova pomože, nego Tvoja desnica i Tvoja mišica, i svetlost lica Tvog, jer Ti behu omileli.
4. Bože, care moj, Ti si onaj isti, pošlji pomoæ Jakovu!
5. S Tobom æemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom Tvojim izgaziæemo one koji ustaju na nas.
6. Jer se ne uzdam u luk svoj, niti æe mi maè moj pomoæi.
7. Nego æeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših, i nenavidnike naše posramiæeš.
8. Bogom æemo se hvaliti svaki dan, i ime Tvoje slaviæemo doveka.
9. Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.
10. Obraæaš nas te bežimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.
11. Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasejao si nas.
12. U bescenje si prodao narod svoj, i nisi mu podigao cene.
13. Dao si nas na podsmeh susedima našim, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
14. Naèinio si od nas prièu u naroda, gledajuæi nas mašu glavom tudjinci.
15. Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje.
16. Od reèi podsmevaèevih i rugaèevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivèevih.
17. Sve ovo snadje nas; ali ne zaboravismo Tebe, niti prestupismo zavet Tvoj.
18. Ne odstupi natrag srce naše, i stope naše ne zadjoše s puta Tvog.
19. Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas senom smrtnim,
20. Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog i podigli ruke svoje k Bogu tudjem,
21. Ne bi li Bog iznašao to? Jer On zna tajne u srcu.
22. A ubijaju nas za Tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
23. Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
24. Zašto kriješ lice svoje? Zaboravljaš nevolju i muku našu?
25. Duša naša pade u prah, telo je naše baèeno na zemlju.
26. Ustani, pomoæi naša, i izbavi nas radi milosti svoje.
←  Psalms (44/150)  →