| ← Psalms (42/150) → |
| 1. | Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože! |
| 2. | Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad æu doæi i pokazati se licu Božijem? |
| 3. | Suze su mi hleb dan i noæ, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj? |
| 4. | Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujuæi pevaše i podvikivaše. |
| 5. | Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer æu Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog. |
| 6. | Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj. |
| 7. | Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe. |
| 8. | Danju je javljao Gospod milost svoju, a noæu Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog. |
| 9. | Reæi æu Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve? |
| 10. | Koji mi pakoste, prebijajuæi kosti moje, rugaju mi se govoreæi mi svaki dan: Gde ti je Bog? |
| 11. | Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer æu Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog. |
| ← Psalms (42/150) → |