| ← Psalms (36/150) → |
| 1. | Bezakoniku je bezbožna reè u srcu; nema straha Božijeg pred oèima njegovim. |
| 2. | Ali laže sebi u oèi, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj. |
| 3. | Reèi su usta njegovih nepravda i lukavstvo, neæe da se opameti da tvori dobro. |
| 4. | Bezakonje smišlja na postelji svojoj, stoji na putu rdjavom, zlo mu nije mrsko. |
| 5. | Gospode! Do neba je milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka. |
| 6. | Pravda je Tvoja kao gore Božije, sudovi Tvoji bezdana velika; ljude i stoku Ti èuvaš, Gospode! |
| 7. | Kako je dragocena milost Tvoja, Bože! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se. |
| 8. | Hrane se od izobila doma Tvog, i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš. |
| 9. | Jer je u Tebe izvor životu, Tvojom svetlošæu vidimo svetlost. |
| 10. | Raširi milost svoju na one koji Te znaju, i pravdu svoju na dobra srca. |
| 11. | Ne daj da stane na mene noga ohola, i ruka bezbožnièka da me zaljulja. |
| 12. | Onamo neka padnu koji èine bezakonje, neka se stropoštaju i ne mogu ustati. |
| ← Psalms (36/150) → |