←  Psalms (35/150)  →
1. Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me.
2. Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoæ.
3. Potegni koplje, i preseci put onima koji me gone, reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.
4. Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoæe.
5. Neka budu kao prah pred vetrom, i andjeo Gospodnji neka ih progoni.
6. Neka bude put njihov taman i klizav, i andjeo Gospodnji neka ih tera.
7. Jer nizašta zastreše mrežom jamu za mene, nizašta iskopaše jamu duši mojoj.
8. Neka dodje na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.
9. A duša æe se moja radovati o Gospodu, i veseliæe se za pomoæ Njegovu.
10. Sve æe kosti moje reæi: Gospode! Ko je kao Ti, koji izbavljaš stradalca od onog koji mu dosadjuje, i ništega i ubogoga od onog koji ga upropašæuje?
11. Ustaše na me lažni svedoci; šta ne znam, za ono me pitaju.
12. Plaæaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.
13. Ja se u bolesti njihovoj oblaèih u vreæu, muèih postom dušu svoju, i molitva se moja vraæaše u prsima mojim.
14. Kao prijatelj, kao brat postupah; bejah setan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
15. A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju.
16. S nevaljalim i podrugljivim besposlièarima škrguæu na me zubima svojim.
17. Gospode! Hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihovog, od ovih lavova jedinicu moju.
18. Priznaæu Te u saboru velikom, usred mnogog naroda hvaliæu Te.
19. Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me nizašta.
20. Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21. Razvaljuju na me usta svoja, i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.
22. Vidiš, Gospode! Nemoj æutati; Gospode! Nemoj odstupiti od mene.
23. Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24. Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
25. Ne daj da govore u srcu svom: Dobro! To smo hteli! Ne daj da govore: Proždresmo ga.
26. Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mom, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeæu nada mnom.
27. Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: Velik Gospod, koji želi mira sluzi svom!
28. I moj æe jezik kazivati pravdu Tvoju, i hvalu Tebi svaki dan.
←  Psalms (35/150)  →