| ← Psalms (32/150) → |
| 1. | Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven. |
| 2. | Blago èoveku, kome Gospod ne prima grehe i u èijem duhu nema lukavstva. |
| 3. | Kad æutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan. |
| 4. | Jer dan i noæ tištaše me ruka Tvoja; nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci. |
| 5. | Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog. |
| 6. | Zato neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naæi; i onda potop velike vode neæe ga stignuti. |
| 7. | Ti si zaklon moj, Ti me èuvaš od teskobe; okružavaš me radostima u izbavljanju. |
| 8. | Urazumiæu te, i pokazaæu ti put kojim da ideš; savetovaæu te, oko je moje na tebi. |
| 9. | Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma, kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu, kad ne idu k Tebi. |
| 10. | Mnogo muke ima bezbožnik, a koji se uzda u Gospoda, oko Njega je milost. |
| 11. | Radujte se o Gospodu, i pevajte, pravednici; veselite se svi koji ste pravog srca. |
| ← Psalms (32/150) → |