| ← Psalms (21/150) → |
| 1. | Gospode! S Tvoje se sile veseli car; i kako mu je velika radost što Ti pomažeš! |
| 2. | Šta mu je srce želelo, dao si mu, i molitve usta njegovih nisi odbio. |
| 3. | Jer si ga doèekao blagoslovima milosnim, metnuo si mu na glavu venac od dragog kamenja. |
| 4. | Molio Te je za život i dao si mu da mu se produže dani doveka. |
| 5. | Velika je slava njegova Tvojom pomoæu; slavu si i krasotu metnuo na nj. |
| 6. | Dao si mu blagoslove doveka, razveselio si ga radošæu lica svog. |
| 7. | Jer se car uzda u Gospoda i u milost Višnjeg; i ne koleba se. |
| 8. | Naæi æe ruka Tvoja sve neprijatelje Tvoje, naæi æe desnica Tvoja one koji mrze na Tebe. |
| 9. | Uèiniæeš ih kao peæ zažarenu, kad se razgneviš; gnev æe ih Gospodnji progutati, i oganj æe ih proždreti. |
| 10. | Rod njihov istrebiæeš sa zemlje, i seme njihovo izmedju sinova èoveèijih; |
| 11. | Jer podigoše na Tebe zlo, smisliše i ne mogoše izvršiti. |
| 12. | Jer æeš ih metnuti za belegu, iz lukova svojih pustiæeš strele u lice njihovo. |
| 13. | Podigni se Gospode, silom svojom; mi æemo pevati i slaviti jakost Tvoju. |
| ← Psalms (21/150) → |