| ← Psalms (147/150) → |
| 1. | Hvalite Gospoda, jer je slatko pevati Boga našeg, jer Blagome prilikuje hvala. |
| 2. | Gospod zida Jerusalim, sabira rasejane sinove Izrailjeve; |
| 3. | Isceljuje one koji su skrušenog srca, i leèi tuge njihove; |
| 4. | Izbraja mnoštvo zvezda, i sve ih zove imenom. |
| 5. | Velik je Gospod naš i velika je krepost Njegova, i razumu Njegovom nema mere. |
| 6. | Prihvata smerne Gospod, a bezbožne ponižava do zemlje. |
| 7. | Redom pevajte Gospodu hvalu, udarajte Bogu našem u gusle. |
| 8. | On zastire nebo oblacima, sprema zemlji dažd, èini te raste na gorama trava; |
| 9. | Daje stoci piæu njenu, i vraniæima, koji vièu k Njemu. |
| 10. | Ne mari za silu konjsku, niti su Mu mili kraci èoveèiji. |
| 11. | Mili su Gospodu oni koji Ga se boje, koji se uzdaju u milost Njegovu. |
| 12. | Slavi, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga svog, Sione! |
| 13. | Jer On utvrdjuje prevornice vrata tvojih, blagosilja sinove tvoje u tebi. |
| 14. | Ogradjuje medje tvoje mirom, nasiæava te jedre pšenice. |
| 15. | Šalje govor svoj na zemlju, brzo teèe reè Njegova. |
| 16. | Daje sneg kao vunu, sipa inje kao pepeo. |
| 17. | Baca grad svoj kao zalogaje, pred mrazom Njegovim ko æe ostati? |
| 18. | Pošalje reè svoju, i sve se raskravi; dune duhom svojim, i poteku vode. |
| 19. | On je javio reè svoju Jakovu, naredbe i sudove svoje Izrailju. |
| 20. | Ovo nije uèinio ni jednom drugom narodu, i sudova Njegovih oni ne znaju. Aliluja! |
| ← Psalms (147/150) → |