← Psalms (144/150) → |
1. | Blagosloven Gospod, grad moj, koji uèi ruke moje boju, prste moje ratu, |
2. | Dobrotvor moj i ograda moja, utoèište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj. |
3. | Gospode! Šta je èovek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš? |
4. | Èovek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi. |
5. | Gospode! Savij nebesa svoja, i sidji; dotakni se gora, i zadimiæe se. |
6. | Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih. |
7. | Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tudjinaca, |
8. | Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna. |
9. | Bože! Pesmu novu pevaæu Ti, u psaltir od deset žica udaraæu Tebi, |
10. | Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog maèa. |
11. | Izbavi me i otmi me iz ruke tudjinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna. |
12. | Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kæeri naše kao stupovi prekrasno izradjeni u dvoru; |
13. | Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim. |
14. | Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim. |
15. | Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog! |
← Psalms (144/150) → |