| ← Psalms (141/150) → |
| 1. | Gospode, vièem k Tebi, pohitaj k meni, èuj glas moljenja mog, kad vièem k Tebi. |
| 2. | Nek izadje molitva moja kao kad pred lice Tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos, veèernji. |
| 3. | Postavi, Gospode, stražu kod jezika mog, èuvaj vrata usta mojih. |
| 4. | Ne daj srcu mom da zastrani na zle pomisli, da èini dela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihove. |
| 5. | Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neæe odbaciti, ako æe i više; nego je molitva moja protiv zloæe njihove. |
| 6. | Rasuše se po kamenim vrletima sudije njihove, i èuše reèi moje kako su blage. |
| 7. | Kao kad ko seèe i teše, tako se razleteše kosti naše do èeljusti paklenih. |
| 8. | Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oèi moje, u Tebe se uzdam, nemoj odbaciti dušu moju. |
| 9. | Saèuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onih, koji èine bezakonje. |
| 10. | Pašæe u mreže svoje bezbožnici, a ja æu jedan proæi. |
| ← Psalms (141/150) → |