| ← Psalms (139/150) → |
| 1. | Gospode! Ti me kušaš i znaš. |
| 2. | Ti znaš kad sedam i kad ustanem; Ti znaš pomisli moje izdaleka; |
| 3. | Kad hodim i kad se odmaram, Ti si oko mene, i sve puteve moje vidiš. |
| 4. | Još nema reèi na jeziku mom, a Ti, Gospode, gle, veæ sve znaš. |
| 5. | Sastrag i spred Ti si me zaklonio, i stavio na me ruku svoju. |
| 6. | Èudno je za me znanje Tvoje, visoko, ne mogu da ga dokuèim. |
| 7. | Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao? |
| 8. | Da izadjem na nebo, Ti si onde. Da sidjem u pakao, onde si. |
| 9. | Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora: |
| 10. | I onde æe me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja. |
| 11. | Da kažem: Da ako me mrak sakrije; ali je i noæ kao videlo oko mene. |
| 12. | Ni mrak neæe zamraèiti od Tebe, i noæ je svetla kao dan: mrak je kao videlo. |
| 13. | Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. |
| 14. | Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro. |
| 15. | Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. |
| 16. | Zametak moj videše oèi Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog. |
| 17. | Kako su mi nedokuèive pomisli Tvoje, Bože! Kako im je velik broj! |
| 18. | Da ih brojim, više ih je nego peska. Kad se probudim, još sam s Tobom. |
| 19. | Da hoæeš, Bože, ubiti bezbožnika! Krvopije, idite od mene. |
| 20. | Oni govore ružno na Tebe; uzimaju ime Tvoje uzalud neprijatelji Tvoji. |
| 21. | Zar da ne mrzim na one, koji na Te mrze, Gospode, i da se ne gadim na one koji ustaju na Tebe? |
| 22. | Punom mrzošæu mrzim na njih; neprijatelji su mi. |
| 23. | Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. |
| 24. | I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put veèni. |
| ← Psalms (139/150) → |