←  Psalms (132/150)  →

---

1.

Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,

2.

Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:

3.

"Neæu uæi u šator doma svog, niti æu leæi na postelju odra svog;

4.

Neæu dati sna oèima svojim, ni vedjama svojim drema;

5.

Dok ne nadjem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."

6.

Evo, èusmo da je u Jefremovoj zemlji, nadjosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

7.

Udjimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

8.

Stani, Gospode, na poèivalištu svom, Ti i kovèeg sile Tvoje.

9.

Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.

10.

Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

11.

Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neæe odstupiti; od poroda tvog posadiæu na prestolu tvom.

12.

Ako sinovi tvoji ušèuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima æu ih nauèiti, onda æe i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.

13.

Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.

14.

Ovo je poèivalište moje uvek, ovde æu se naseliti; jer mi je omilelo.

15.

Hranu æu njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiæu hleba.

16.

Sveštenike æu njegove obuæi u spasenje, i sveti æe se njegovi radovati.

17.

Tu æu uèiniti da uzraste rog Davidu, postaviæu videlo pomazaniku svom.

18.

Neprijatelje æu njegove obuæi u sramotu; a na njemu æe cvetati venac njegov.

---

←  Psalms (132/150)  →