| ← Psalms (10/150) → |
| 1. | Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja? |
| 2. | S oholosti bezbožnikove muèi se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici. |
| 3. | Jer se bezbožnik dièi željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje. |
| 4. | Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim. |
| 5. | Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neæe ni da gleda. |
| 6. | U srcu svom kaže: Neæu posrnuti; zlo neæe doæi nikad. |
| 7. | Usta su mu puna nevaljalih reèi, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao. |
| 8. | Sedi u zasedi iza kuæe; u potaji ubija pravoga; oèi njegove vrebaju ubogoga. |
| 9. | Sedi u potaji kao lav u peæini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju. |
| 10. | Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove. |
| 11. | Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neæe videti nikad." |
| 12. | Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih. |
| 13. | Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreæi u srcu svom da Ti neæeš videti? |
| 14. | Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoænik. |
| 15. | Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nadje bezbožnost njegova. |
| 16. | Gospod je car svagda, doveka, nestaæe neznabožaca sa zemlje njegove. |
| 17. | Gospode! Ti èuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje, |
| 18. | Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti èoveka sa zemlje. |
| ← Psalms (10/150) → |