←  Proverbs (5/31)  →
1. Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,
2. Da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.
3. Jer s usana tudje žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja;
4. Ali joj je posledak gorak kao pelen, oštar kao maè s obe strane oštar.
5. Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.
6. Da ne bi merio put životni, savijaju se staze njene da ne znaš.
7. Zato, deco, poslušajte mene, i ne odstupajte od reèi usta mojih.
8. Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približuj se k vratima kuæe njene,
9. Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,
10. Da se ne bi tudjinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tudjoj kuæi,
11. I da ne ridaš na posletku, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,
12. I kažeš: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!
13. I ne poslušah glas uèitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me uèahu!
14. Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.
15. Pij vodu iz svog studenca i što teèe iz tvog izvora.
16. Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.
17. Imaj ih sam za se, a ne tudjin s tobom.
18. Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje;
19. Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posræi jednako.
20. A zašto bi, sine, posrtao za tudjinkom i golio nedra tudjoj,
21. Kad su pred oèima Gospodu putevi svaèiji, i meri sve staze njegove?
22. Bezbožnika æe uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešæe se;
23. Umreæe bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaæe.
←  Proverbs (5/31)  →