←  Proverbs (29/31)  →
1. Èovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput æe propasti, da neæe biti leka.
2. Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
3. Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
4. Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.
5. Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.
6. U grehu je zlog èoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.
7. Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.
8. Podsmevaèi raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.
9. Mudar èovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.
10. Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.
11. Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
12. Koji knez sluša lažne reèi, sve su mu sluge bezbožne.
13. Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oèi.
14. Koji car pravo sudi siromasima, njegov æe presto stajati doveka.
15. Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.
16. Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici æe videti propast njihovu.
17. Karaj sina svog, i smiriæe te, i uèiniæe milinu duši tvojoj.
18. Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
19. Reèima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.
20. Jesi li video èoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.
21. Ako ko mazi slugu od malena, on æe najposle biti sin.
22. Gnevljiv èovek zameæe svadju, i ko je naprasit, mnogo greši.
23. Oholost ponižuje èoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.
24. Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, èuje prokletstvo i ne prokazuje.
25. Strašljiv èovek meæe sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biæe u visokom zaklonu.
26. Mnogi traže lice vladaoèevo, ali je od Gospoda sud svakome.
27. Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.
←  Proverbs (29/31)  →