←  Proverbs (28/31)  →
1. Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao laviæi bez straha.
2. Kad se u zemlji zla èine, nastaju joj mnogi knezovi; ali kad se nadje èovek razuman i vešt, ostaje dugo.
3. Èovek siromah koji èini krivo ubogima jeste kao silan dažd iza kog nestaje hleba.
4. Koji ostavljaju zakon, hvale bezbožnike; a koji drže zakon, protive im se.
5. Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve.
6. Bolji je siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putevima ako je i bogat.
7. Ko èuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.
8. Ko umnožava dobro svoje ujmom i pridavkom, sabira onome koji æe razdavati siromasima.
9. Ko odvraæa uho svoje da ne èuje zakon, i molitva je njegova mrska.
10. Ko zavodi prave na zao put, pašæe u jamu svoju, a bezazleni naslediæe dobro.
11. Bogat èovek misli da je mudar, ali razuman siromah ispituje ga.
12. Kad se raduju pravedni, velika je slava; a kad se podižu bezbožnici, traži se èovek.
13. Ko krije prestupe svoje, neæe biti sreæan; a ko priznaje i ostavlja, dobiæe milost.
14. Blago èoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo.
15. Bezbožnik koji vlada narodom siromašnim, lav je koji rièe i medved gladan.
16. Knez bez razuma èini mnogo nepravde, a koji mrzi na lakomstvo, živeæe dugo.
17. Èovek koji èini nasilje krvi ljudskoj, bežaæe do groba, a niko ga neæe zadržati.
18. Ko hodi u bezazlenosti, spašæe se; a ko je opak na putevima, pašæe u jedan mah.
19. Ko radi svoju zemlju, biæe sit hleba; a ko ide za besposlicama, nasitiæe se sirotinje.
20. Èovek veran obiluje blagoslovima; a ko nagli da se obogati, neæe biti bez krivice.
21. Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba èovek æe uèiniti zlo.
22. Nagli da se obogati èovek zavidljiv, a ne zna da æe mu doæi siromaštvo.
23. Ko ukorava èoveka naæi æe posle veæu milost nego koji laska jezikom.
24. Ko krade oca svog i mater svoju, i govori: Nije greh, on je drug krvniku.
25. Oholi zameæe svadju; a ko se uzda u Gospoda, izobilovaæe.
26. Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviæe se.
27. Ko daje siromahu, neæe mu nedostajati; a ko odvraæa oèi svoje, biæe mu mnogo kletava.
28. Kad se podižu bezbožnici, sakriva se èovek; a kad ginu, umnožavaju se pravedni.
←  Proverbs (28/31)  →