←  Proverbs (18/31)  →
1. Èovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.
2. Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.
3. Kad dodje bezbožnik, dodje i rug, i prekor sa sramotom.
4. Reèi su iz usta èoveèijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.
5. Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se uèini krivo pravom na sudu.
6. Usne bezumnikove pristaju u svadju, i usta njegova dozivaju boj.
7. Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.
8. Reèi su opadaèeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.
9. I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikuæi.
10. Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu æe pobeæi pravednik, i biæe u visokom zaklonu.
11. Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.
12. Pred propast podiže se srce èoveka, a pre slave ide smernost.
13. Ko odgovara pre nego èuje, tome je ludost i sramota.
14. Duh èoveèiji snosi bol svoj; a duh oboren ko æe podignuti?
15. Srce razumnog èoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.
16. Dar èoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.
17. Pravedan se èini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dodje bližnji njegov, ispituje se.
18. Raspre prekida žreb, i izmedju silnih rasudjuje.
19. Uvredjen je brat kao tvrd grad, i svadja je kao prevornica na dvoru.
20. Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.
21. Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješæe plod njegov.
22. Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.
23. Siromah govori moleæi, a bogat odgovara oštro.
24. Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.
←  Proverbs (18/31)  →