←  Proverbs (15/31)  →
1. Odgovor blag utišava gnev, a reè preka podiže srdnju.
2. Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.
3. Oèi su Gospodnje na svakom mestu gledajuæi zle i dobre.
4. Zdrav je jezik drvo životno, a opaèina s njega kršenje od vetra.
5. Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan.
6. U kuæi pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovom rasap.
7. Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumnièko ne èini tako.
8. Žrtva je bezbožnièka gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je.
9. Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi.
10. Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreæe.
11. Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova èoveèijih.
12. Podsmevaè ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima.
13. Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh.
14. Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi nasladjuju se bezumljem.
15. Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.
16. Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom.
17. Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.
18. Èovek gnevljiv zameæe raspru; a ko je spor na gnev, utišava svadju.
19. Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta.
20. Mudar je sin radost ocu, a èovek bezuman prezire mater svoju.
21. Bezumlje je radost bezumniku, a razuman èovek hodi pravo.
22. Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.
23. Raduje se èovek odgovorom usta svojih, i reè u vreme kako je dobra!
24. Put k životu ide gore razumnome da se saèuva od pakla odozdo.
25. Gospod raskopava kuæu ponositima, a medju udovici utvrdjuje.
26. Mrske su Gospodu misli zle, a besede èistih mile su.
27. Lakomac zatire svoju kuæu, a ko mrzi na poklone živ æe biti.
28. Srce pravednikovo premišlja šta æe govoriti, a usta bezbožnièka rigaju zlo.
29. Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih èuje.
30. Vid oèni veseli srce, dobar glas goji kosti.
31. Uho koje sluša karanje životno nastavaæe medju mudrima.
32. Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.
33. Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.
←  Proverbs (15/31)  →