←  Proverbs (14/31)  →
1. Mudra žena zida kuæu svoju, a luda svojim rukama raskopava.
2. Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
3. U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre èuvaju usta njihova.
4. Gde nema volova, èiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
5. Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
6. Podsmevaè traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naæi.
7. Idi od èoveka bezumnog, jer neæeš èuti pametne reèi.
8. Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
9. Bezumnima je šala greh, a medju pravednima je dobra volja.
10. Srce svaèije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
11. Dom bezbožnièki raskopaæe se, a koliba pravednih cvetaæe.
12. Neki se put èini èoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
13. I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
14. Puteva svojih nasitiæe se ko je izopaèenog srca, ali ga se kloni èovek dobar.
15. Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
16. Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
17. Nagao èovek èini bezumlje, a pakostan je èovek mrzak.
18. Ludi nasledjuje bezumlje, a razboriti venèava se znanjem.
19. Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
20. Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
21. Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22. Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biæe onima koji smišljaju dobro.
23. U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
24. Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
25. Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
26. U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utoèište.
27. Strah je Gospodnji izvor životu da se èovek saèuva od prugala smrtnih.
28. U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
29. Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
30. Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
31. Ko èini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
32. Za zlo svoje povrgnuæe se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.
33. Mudrost poèiva u srcu razumnog èoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
34. Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
35. Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.
←  Proverbs (14/31)  →