←  Proverbs (13/31)  →
1. Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevaè ne sluša ukore.
2. Od ploda usta svojih svaki æe jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.
3. Ko èuva usta svoja, èuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.
4. Željna je duša lenjivèeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiæe se.
5. Na lažnu reè mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.
6. Pravda èuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.
7. Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
8. Otkup je za život èoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.
9. Videlo pravednièko svetli se, a žižak bezbožnièki ugasiæe se.
10. Od oholosti biva samo svadja, a koji primaju savet, u njih je mudrost.
11. Blago koje se taštinom teèe umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.
12. Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.
13. Ko prezire reè sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiæe mu se.
14. Nauka je mudroga izvor životni da se saèuva prugala smrtnih.
15. Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonièki hrapav.
16. Svaki pametan èovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.
17. Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.
18. Siromaštvo i sramota doæi æe na onog koji odbacuje nastavu; a ko èuva karanje, proslaviæe se.
19. Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
20. Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.
21. Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraæa dobro.
22. Dobar èovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje èuva se pravedniku.
23. Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.
24. Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
25. Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.
←  Proverbs (13/31)  →