←  Proverbs (12/31)  →
1. Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
2. Dobar èovek dobija ljubav od Gospoda, a èoveka zlikovca osudjuje.
3. Neæe se èovek utvrditi bezbožnošæu, a koren pravednih neæe se pomaæi.
4. Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.
5. Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.
6. Reèi bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.
7. Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.
8. Prema razumu svom hvali se èovek; a ko je opaka srca, prezreæe se.
9. Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se velièa a hleba nema.
10. Pravednik se brine za život svog živinèeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.
11. Ko radi svoju zemlju, biæe sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.
12. Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.
13. Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.
14. Od ploda usta svojih siti se èovek dobra, i platu za dela svoja prima èovek.
15. Bezumniku se èini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.
16. Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.
17. Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.
18. Ima ko govori kao da maè probada, a jezik je mudrih lek.
19. Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za èas.
20. Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.
21. Nikakva nesreæa neæe zadesiti pravednika, a bezbožnici æe se napuniti zla.
22. Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.
23. Pametan èovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.
24. Ruka radljiva gospodariæe, a lena æe davati danak.
25. Briga u srcu èoveèijem obara; a dobra reè razveseljava.
26. Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.
27. Lenjivac neæe peæi lov svoj, a u vrednog je èoveka dobro dragoceno.
28. Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.
←  Proverbs (12/31)  →