←  Philippians (2/4)  →
1. Ako ima dakle koje pouèenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce žalostivo i milost,
2. Ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni:
3. Ništa ne èinite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošæu èinite jedan drugog veæeg od sebe.
4. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.
5. Jer ovo da se misli medju vama šta je i u Hristu Isusu,
6. Koji, ako je i bio u oblièju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;
7. Nego je ponizio sam sebe uzevši oblièje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oèi nadje se kao èovek.
8. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
9. Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veæe od svakog imena.
10. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
11. I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.
12. Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo veæma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem.
13. Jer je Bog što èini u vama da hoæete i uèinite kao što Mu je ugodno.
14. Sve èinite bez vike i premišljanja.
15. Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,
16. Pridržavajuæi reè života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trèanje i trud.
17. No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima.
18. Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.
19. A nadam se u Gospoda Isusa da æu skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi.
20. Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas.
21. Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa.
22. A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevandjelju.
23. Njega, dakle, nadam se da æu poslati odmah kako razberem šta je za mene.
24. A nadam se u Gospodu da æu i sam skoro doæi k vama.
25. Ali nadjoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagaèa i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe;
26. Jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste èuli da je bolovao.
27. Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dodje žalost na žalost.
28. Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olakša malo.
29. Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve poštujte;
30. Jer za delo Hristovo dodje do same smrti, ne marivši za svoj život da naknadi u službi mojoj što vas nemam.
←  Philippians (2/4)  →