←  Numbers (9/36)  →
1. Još reèe Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske prvog meseca, govoreæi:
2. Neka slave sinovi Izrailjevi pashu u odredjeno vreme.
3. Èetrnaestog dana ovog meseca uveèe slavite je u odredjeno vreme, po svim zakonima i po svim uredbama njenim slavite je.
4. I reèe Mojsije sinovima Izrailjevim da slave pashu.
5. I slavite pashu prvog meseca èetrnaestog dana uveèe u pustinji sinajskoj; kako beše Gospod zapovedio Mojsiju, sve onako uèiniše sinovi Izrailjevi.
6. A behu neki koji se oskvrniše o mrtvaca te ne mogahu slaviti pashe onaj dan; i dodjoše isti dan pred Mojsija i pred Arona;
7. I rekoše mu ljudi oni: Mi smo neèisti od mrtvaca; zašto da nam nije slobodno prineti žrtvu Gospodu u vreme zajedno sa sinovima Izrailjevim?
8. A Mojsije im reèe: Stanite da èujem šta æe zapovediti Gospod za vas.
9. A Gospod reèe Mojsiju govoreæi:
10. Kaži sinovima Izrailjevim i reci: Ko bi bio neèist od mrtvaca ili bi bio na dalekom putu izmedju vas ili izmedju vašeg natražja, neka slavi pashu Gospodu,
11. Drugog meseca èetrnaestog dana uveèe neka je slave s presnim hlebom i s gorkim zeljem neka je jedu.
12. Neka ne ostavljaju od nje ništa do jutra i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave.
13. A ko je èist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrebi duša ona iz naroda svog, jer ne prinese Gospodu žrtve na vreme, greh svoj neka nosi onaj èovek.
14. I ako bi medju vama živeo stranac i slavio bi pashu Gospodu, po zakonu i uredbi za pashu neka je slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onome ko se rodio u zemlji.
15. A u koji dan bi podignut šator, pokri oblak šator nad naslonom od svedoèanstva; a uveèe beše nad šatorom kao oganj do jutra.
16. Tako beše jednako: oblak ga zaklanjaše, ali noæu beše kao oganj.
17. I kad bi se oblak podigao iznad šatora, tada polažahu sinovi Izrailjevi, a gde bi stao oblak, onde se zaustavljahu sinovi Izrailjevi.
18. Po zapovesti Gospodnjoj polažahu sinovi Izrailjevi, i po zapovesti Gospodnjoj ustavljahu se; dokle god stajaše oblak nad šatorom, oni stajahu u logoru,
19. I kad oblak dugo stajaše nad šatorom, tada svršivahu sinovi Izrailjevi šta treba svršivati Gospodu i ne polažahu.
20. I kad oblak beše nad šatorom malo dana, po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logoru i po zapovesti Gospodnjoj polažahu.
21. Kad bi, pak, oblak stajao od veèera do jutra, a ujutro bi se podigao oblak, tada polažahu; bilo danju ili noæu, kad bi se oblak podigao, oni polažahu.
22. Ako li bi dva dana ili mesec dana ili godinu oblak stajao nad šatorom, stajahu u logoru sinovi Izrailjevi i ne polažahu, a kako bi se podigao, oni polažahu.
23. Po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logor, i po zapovesti Gospodnjoj polažahu; i svršivahu šta treba svršivati Gospodu, kao što beše zapovedio Gospod preko Mojsija.
←  Numbers (9/36)  →